RUĐER BOŠKOVIĆ

Ruđer Josip Bošković (18. maj 1711 — 13. februar 1787) je najveći matematičar i astronom Dubrovnika, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena, uvršćen među 100 najznamenitijih Srbi svih vremena. Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta Francuske mornarice. Bio je univerzalan stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arhitekt, arheolog, konstruktor, optičar, diplomat, putopisac, univerzitetski profesor, najbolji pesnik na latinskom jeziku osamnaestog veka i prevodilac-poliglota.

Rođen je 18. maja 1711. godine kao sedmo dete trgovca Nikole Bošković (Srbina iz Orahova kod Trebinja u Hercegovina), i majke Pavle (italijanskog porekla, iz porodice Bara Betere, poznatog dubrovačkog pesnika). Njegov brat bio je L Bartolomej Baro Bošković. Ceo radni vek proveo je u tuđini, gde je stekao i svetsku slavu, a samo jednom svratio u svoj —zavičajni Dubrovnik, 1747. godine.
Svoje otadžbinsko poreklo nikada nije krio — ostao je „Slovinac“, kako su se tada nazivali Južni Sloveni. Umro je i sahranjen 13. februara 1787. godine, a srce muje preneto u zavičaj. Ruđer Bošković je, između ostalog, tvorac i jedinstvenog zakona sile, pretpostavljajući da postoji ne samo privlačenje (Njutnov zakon) nego i odbijanje u naizmeničnom menjanjuna malim rastojanjima međutelima. Smatrao je da je elementarna čestica bezdimenzija izvor sile, a vreme i prostorje, nasuprot Isaku Njutnu smatrao relativnim, pa se s pravom može nazvati pretečom Alberta Ajnštajna. Pronašao je dva geometrijska metoda za određivanje elemenata Sunčeve rotacije na osnovu posmatranja položaja tri tijela, zatim je izračunao dimenzije i spljoštenost Zemlje.
Otkrio je geometrijski model izračunavanja putanja kometa.
U geologiji je značajan jer je pisao o kompenzaciji masa unutar gora i tako postavio temelje kasnijem razvoju teorije izostazija. Regionalne poremećaje sile teže tumačio je razlikom u gustini gornjih i donjih delova Zemljine kore. U domenu klasične fizike, formulisao je jedinstveni zakon svih sila. Pretpostavio je postojanje, ne samo privlačnih, nego i odbojnih sila. Svojim idejama o relativnosti prostora i vremena bio je preteča Ajnštajnove teorije relativnosti.
Objavio je veliki broj radova iz sferne trigonometrije i statističkih metoda u fizici.
Dela: „Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium“, „Opera partientia ad opticam et astronomiam“, „Elementorum universae matheseos“, „O morskoj plimi“, „O zakonu sila u prirodi“, „O svetlu“, „Teorija konusnih preseka“, „Elementi matematike“.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s