Johan Bernuli: Život i doprinos matematici
Johan Bernuli, često nazivan “Arhimed svog doba”, bio je istaknuti švajcarski matematičar rođen kao deseto dete u porodici Bernuli. Njegovo ime ostalo je zabeleženo zlatnim slovima u svetu matematike, a njegov rad ostavio neizbrisiv trag. U ovom članku ćemo istražiti život i dela Johana Bernulija, fokusirajući se na ključne trenutke njegove karijere i matematičke inovacije koje je pružio svetu.
Rani život i uticaj porodice
Johan Bernuli je rođen kao deseto dete u porodici Nikolasa i Margarete Bernuli. Njegov brat Jakob Bernuli bio je već priznat matematičar kada se Johan rodio. Ova činjenica ga je inspirisala da se upusti u svet matematike, uprkos početnim protivljenjima svojih roditelja. Njegovi roditelji su se trudili da mu pruže odgovarajuće obrazovanje, svest o moralnim vrednostima i religiji. Bernulijeva porodica je sledila kalvinističku veru, što je bila važna komponenta njegovog obrazovanja.
Univerzitetsko obrazovanje i saradnja sa bratom Jakobom
Iako su roditelji Johana Bernulija želeli da on krene putem poslovne karijere, brzo je postalo jasno da nije bio sklon tome. Johan je 1683. godine upisao Univerzitet u Bazelu, a njegova prvobitna studijska oblast bila je medicina. Međutim, ljubav prema matematici je bila velika i nepobediva, te je Johan počeo da proučava matematiku zajedno sa svojim bratom Jakobom, koji je već predavao eksperimentalnu fiziku na istom univerzitetu.
Tokom dve godine studija, Johan Bernuli je postao izuzetno vešt u matematici, dostižući, polako, nivo svog starijeg brata. Ova saradnja sa Jakobom bila je ključna za njegovu matematičku karijeru i dalji razvoj. Johan je prvo objavio rad o procesu fermentacije 1690. godine, iako se nije bavio isključivo matematičkim temama u tom periodu. Nakon toga, Johan se uputio u Ženevu gde je predavao diferencijalni račun. U Ženevi je upoznao francuske matematičare, gde je ostvario kontakt sa markizom de L’Opitalom.
Johan Bernuli i saradnja sa de L’Opitalom
Johan Bernuli je bio iznenađujuće upućen u nove metode računa koje je upravo objavio Leibnic. Markiz de L’Opital je prepoznao Bernulijev matematički talenat i zamolio ga da ga nauči novim metodama. Johan je pristao na ovu saradnju i davao časove markizu de L’Opitalu. Za ove časove, Bernuli je dobijao veliku nadoknadu, što govori o vrednosti njegovog matematičkog znanja. Nakon povratka u Bazel, Johan je nastavio sa časovima diferencijalnog računa putem prepiske sa de L’Opitalom. Ova saradnja je dovela do objavljivanja prvog udžbenika o računu – “Analyse des infiniment petits pour l’intelligence des lignes courbes” (1696), koji je bio zasnovan na lekcijama koje je Johan Bernuli slao de L’Opitalu.
Kontroverza oko autorstva i rivalstvo sa bratom
Nakon objavljivanja udžbenika, Johan Bernuli je bio nezadovoljan što nije pomenut kao ravnopravan autor. Njegovo ime se pominje u predgovoru samo u jednostavnoj zahvalnici, dok se stariji brat Jakob Bernuli spominje kao “mlađi gospodin Bernuli”. Ipak, postoji istorijski dokaz koji potvrđuje da je Johan zaista bio autor udžbenika, a ovo priznanje došlo je mnogo godina kasnije, 1922. godine.
Tokom svog boravka u Parizu, Johan Bernuli je upoznao mnoge značajne matematičare, uključujući i Varignona. Njih dvojica su razvili duboko prijateljstvo, a Johan je preneo mnoge matematičke koncepte o primenama računa Varignonu tokom dugogodišnje prepiske.
Razvoj Johanove karijere i ključni doprinosi
Johan je blisko sarađivao sa bratom Jakobom. Ipak, ova bliska saradnja kasnije se pretvorila u otvoreno rivalstvo između njih. Na primer, zajedno su radili u periodu 1692-93, ali nisu objavili ni jedan zajednički rad, jer njihovo rivalstvo nije dozvolilo, iako su radili na sličnim temama.
Johan Bernuli je nastavio sa svojim doprinosima matematici, posebno u oblasti diferencijalnih jednačina i integrala. Njegova metoda integracije bila je revolucionarna i omogućila mu je da rešava širok spektar problema. Takođe je istraživao nizove, otkrivajući adicione teoreme za trigonometrijske i hiperboličke funkcije.
Odlazak u Groningen
Nakon perioda rada u Parizu i mnogih matematičkih dostignuća, Johan Bernuli je 1695. godine napustio Bazel kako bi preuzeo katedru za matematiku na Univerzitetu u Groningenu. Ovde je proveo deset godina, iako su te godine bile ispunjene raznim izazovima. Suočavao se sa verskim izazovima i porodičnim teškoćama, uključujući i tešku bolest. U Groningenu upoznaje Doroteu Falkner, sa kojom je imao decu, uključujući i sina Nikolu II Bernulija, koji je takođe postao poznat matematičar.
Johan Bernuli ponovo u Bazelu
Nakon perioda u Groningenu, Johan Bernuli se vraća u Bazel sa željom da preuzme katedru za grčki jezik. Međutim, smrt njegovog brata Jakoba menja planove. Umesto grčkog jezika, Johan je preuzeo poziciju brata i radi kao profesor matematike. Blisko je sarađivao i imao značajan uticaj na Leonarda Ojlera, sa čijim je ocem bio blizak prijatelj.
Tokom svoje karijere, Johan je bio uključen u brojne kontroverze, uključujući i poznatu Newton-Leibnizovu kontroverzu. Johan je podržavao Leibnicovu stranu i koristio svoj račun da reši probleme koje Newtonova metoda nije mogla rešiti. Ipak, u pogledu teorije gravitacije, podržavao je kartezijansku teoriju vrtloga, što se kasnije pokazalo kao netačno.
Johan Bernuli je ostavio dubok i trajan uticaj na svet matematike i nauke generalno. Njegovi radovi na kinetičkoj energiji, diferencijalnim jednačinama i hidrodinamici ostaju klasični doprinosi ovim oblastima. Njegova strast prema matematici i nesalomiva želja za napredovanjem ostavili su nasleđe koje se i dalje proučava i ceni.
Johan Bernuli bio je istaknuti matematičar svog doba. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji matematike. Njegova saradnja sa bratom Jakobom, rivalstvo u matematici kao i njegova spremnost da se suoči sa izazovima i kontroverzama, čine ga jednom od najznačajnijih naučnika. Njegova strast prema matematici i nesebičnost u deljenju znanja sa kolegama, doprinela je razvoju nauke i ostavila trajni pečat u svetu matematike.